Opšti sporazum o carinama i Svetska trgovinska organizacija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Fakultet za obrazovanje diplomiranih ekonomista i diplomiranih pravnika za kadrove u privredi, Novi Sad

SADRŽAJ
1.Uvod
U ovom radu ću nastojati da opišem osnovna načela, sprovođenje i značaj Opšteg sporazuma o carinama i trgovini. Ovaj sporazum je pet decenija predstavljao osnovu multilateralnog regulisanja međunarodne trgovine i postavio je osnove postojećeg međunarodnog trgovinskog režima. Tokom njegovog postojanja stvoreni su jedinstveni principi kojima se usmerava međunarodna trgovinska saradnja. Radi njegovog sprovođenja uspostavljen je specifični mehanizam sprovođenja, i u tu svrhu su osnovani mnogobrojni organi. Budući da je ovaj sporazum nastavio da postoji i u okviru novoosnovane Svetske trgovinske organizacije, kao jedan od osnovnih pravnih postulata nove međunarodne trgovinske organizacije, njegova načela, pravila i mehanizmi su postali osnove nastanka i razvoja ove organizacije. Da bismo razumeli kako Svetska trgovinska organizacija funkcioniše, sa međunarodnopravnog i institucionalnog aspekta, mi moramo poznavati specifičnosti i procedure GATT-a. Suština GATT-a, a i Svetske trgovinske organizacije, je u pregovorima, cenkanju, koncesijama i dogovorima, jer je oblast njenog delovanja ekonomska (međunarodna trgovina), a krajnji cilj je liberalizacija trgovine između članica organizacije, uz želju da se posebno pomogne zemljama u razvoju.
2.Opšti sporazum o carinama i trgovini
Ekonomska istorija je nedvosmisleno pokazala da međunarodna trgovina (i međunarodni ekonomski odnosi uopšte) doprinose ekonomskom rastu nacionalnih ekonomija. Kada se razvijaju međunarodni ekonomski tokovi, raste i svetska privreda. Kad nastupi vreme ekonomskih kriza, međunarodni odnosi se ograničavaju, što dodatno „pojačava“ već postojeće probleme. U godinama nakon II svetskog rata, nakon više decenija smenjivanja ratova i ekonomskih kriza, postalo je jasno da je potrebno stvoriti institucije međunarodnog ekonomskog poretka koje će podsticati međunarodne ekonomske tokove, a time i ekonomski rast i razvoj. U skladu sa tim, javila se potreba liberalizacije trgovinskih sistema (uklanjanje uvoznih ograničenja, koja su u to vreme bila na znatno visokom nivou). Na međunarodnoj konferenciji o trgovini i zaposlenosti, održanoj u Havani (Kuba) 1948. godine, započeli su pregovori o trgovinskoj liberalizaciji i potpisan je:
Opšti sporazum o carinama i trgovini – GATT i
potpisana je povelja o osnivanju Međunarodne trgovinske organizaije – ITO („Havanska povelja“).
Međutim, povelja nije ratifikovana u kongresu SAD i parlamentima još nekih država, zbog čega ITO nije zaživela. Tako je GATT ostao jedini sporazum koji je regulisao međunarodnu trgovinsku politiku sve do 1994. kada je postignut dogovor o osnivanju Svetske trgovinske organizacije – STO (eng. WTO).

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com